Nešto što je na našim prostorima još uvek donekle nepoznanica jeste koliko pelet zaista ima pozitivnijih strana u odnosu na druge vrste grejanja i ono što sve najviše zanima, koliko je povoljniji.

Za drveni pelt kao ogrev se sve više ljudi opredeljuje, a koliko je zapravo on ekonomičan i praktičan? Ono što ga svakako izdvaja od drugih vrsta goriva je to što je ekološki daleko prihvatljiviji.

Pelet je proizvod koji nastaje tehnološkim procesom koji se zove peletiranje. Taj proces materijale kao što su rude, ugalj, koks, drvo, krmno bilje pretvara u granule prečnika 2-6cm. Te granule, peleti, uglavnom su cilindričnog oblika, veoma su zgodni za manipulaciju, automatizaciju u potrošnji, a pri transportu se pojavljuje samo oko 0,5% drvne prašine.

Peletiranje se smatra veoma važnom i ekološki pogodnom tehnologijom u obradi drveta i pripremi biomase za loženje – ogrev, imajući u vidu da biljni omotač naše planete predstvlja obnovljiv izvor potencijalne energije.

Od 2007. godine, peletiranje otpada u industriji prerade drveta naglo raste, a sa tim i potražnja za pećima na pelete.

Danas su peći (za centralno / parno grejanje) na pelete toliko automatizovane da se mogu porediti sa pećima na tečna goriva, a stepen iskorištenja energenta se kreće oko 90-95%. Stepen iskorištenja energenta ovde znači da će od 100 kg mase peleta ostati manje od 0,7% pepela i čađi.

Drveni peleti se proizvode pod izrazito visokim pritiskom, pri kom se podiže temperatura i stvara se prirodni lepak, koji im omogućava da ostanu cilindričnog oblika i nakon hlađenja. Presovanjem čiste, nekontaminirane piljevine, peleti se proizvode bez dodavanja hemijskih vezivnih sredstava. Imaju veoma nizak sadržaj vlage (ispod 10 %) što omogućava vrlo visoku učinkovitost sagorevanja.

Ciklus proizvodnje i korišćenja drvenih peleta treba da bude blizu ugljenično neutralnog i pri tome se ne oslobađa ugljenik kao gas koji izaziva efekat staklene bašte, što je slučaj pri proizvodnji prirodnog gasa, propana i lož ulja.

Pelet se koristi za grejanje stambenih objekata ili za proizvodnju električne energije i njegova proizvodnja se u Evropi povećala sa 1,4 miliona tona u 2004. na 7,5 miliona u 2007. godini. On može biti lokalnog ili regionalnog porekla, dakle ne uvozi se sa Bliskog istoka ili preko nestabilnog tržišta ruskog gasa. Blizina proizvodnje peleta povećava njegov pozitivan ekološki uticaj i prilikom kupovine, preporučujemo onaj koji je lokalno proizveden, jer tako pospešujete domaću proizvodnju.

Pelet relativno čisto gori, zato što je njegovo sagorevanje potpomognuto ventilatorom koji snadbeva stalan tok vazduha do peći i proizvodi malo dima. Značajna prednost u odnosu na drva i ugalj je način skladištenja i potreban prostor za skladištenje. Pelet se najčešće pakuje u vrećice mase 15kg, a za isti učinak grejanja zauzeće četiri puta manji prostor u skladištu od ogrevnog drveta. Peći na pelet imaju integrisane kante koje se ne pune svaki dan, dok kotlovi imaju samostalne kante koje drže pelete za nekoliko meseci loženja.

Prednost je i mogućnost automatske regulacije korišćenjem termostata što doprinosi komfornoj i efikasnijoj upotrebi, a neki od koltlova opremljeni su wi-fi konekcijom, pa korisnici mogu iz kreveta da kontrolišu peć. Putem aplikacije moguće je kontrolisati paljenje i gašenje, podešavanje snage, proveru potencijalnih alarma i proveru trenutnog statusa kotla, da li je uključen ili nije.

Pored toga što je daleko zgodnije rukovanje nego sa npr. drvima, ono što svakoga verovatno najviše zanima je ekonomičnost. Pelet je jeftiniji od od lož ulja, propana ili uglja, tako da možete i uštedeti novac koji bi inače otišao na kupovinu nekog od tih vrsta goriva.

Ukoliko se odlućite za ovaj ekonomičniji i ekološki prihvatljiviji način ogreva, posetite Centrorejting koji u svojoj ponudi imaju pelet  prve klase, od bukove piljevine, bez kore drveta i bez dodataka.

Izvor: Centrorejting